1945. – У Њујорку је преминула Милена Петровић Барили, српска сликарка, песникиња, дизајнерка и уметница светског ранга. Рођена је у породици уметника. Отац, Бруно Барили, био је италијански композитор, музички критичар и песник, а мајка, Даница, студирала је музику, клавир и певање на конзерваторијуму у Минхену. Милена је од раног детињства показивала афинетете према уметности.
Пошто је избио Први светски рат, Милена је основну школу похађала у Италији, Француској и на крају у Србији. С мајком је много путовала по Европи и савладала неколико језика: српски, италијански, енглески, француски, немачки. Године 1926, дипломирала је на Краљевској уметничкој школи у Београду. Сликарство је студирала у Београду и Минхену, на Akademie der bildenden Künste. Иако школована с већ доказаним талентом, Милена у својој земљи није могла наћи посао наставнице сликања.
Због тога је 1930. напустила земљу, и наредну деценију провела у Европи. Прво је била у Шпанији (која је била њена велика љубав и инспирација), затим Риму, Лондону и Паризу. У Паризу је живела до 1939, где се дружила и излагала са европском уметничком елитом као што су Жан Кокто и Андре Бретон. Након тога, отишла је за Америку, где где је остала до краја свог живота. Миленин живот и авангардни рад везују се за велике културне центре као су Лондон, Париз и Рим, Њујорк. Док је боравила у Америци, почела је да ради илустрације за чувене модне магазине као што су Vouge, Town and Country, Charm, Glamour и Harper’s Bazar. Тада је и дизајнирала костиме за балет „Себастијан“, италијанског композитора Ђан Карла Менотија.
Пошто је била вишеструко талентована, Милена је писала и стихове на неколико језика. Тако је у периоду 1934/1935. године, написала око 60 песама на четири језика: 17 на италијанском, 14 на шпанском, 7 на француском и 22 на српском.
Била је веома крхког здравља, наиме, још као беби у осмом месецу дијагностификована јој је озбиљна срчана мана. Због тога је преминула у 36. години живота од последица пада с коња. Након Другог светског рата Миленин супруг Роберт Томас Гаселин, пренео је урну са њеним посмртним остацима у Рим, где је сахрањена у породичној гробници.
Њено изузетно стваралаштво је домаћој јавности откривено тек 50-их година прошлог века. Било је то захваљујући сликару, ликовном критичару, теоретичару и историчару уметности, Миодрагу Протићу, који је њено дело открио тадашњој домаћој јавности.
Милена Павловић-Барили је иза себе оставила преко 300 радова, као и велики број скица и цртежа. Њена дела чувају се у Галерији Милене Павловић-Барили у Пожаревцу, Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, као и у многим светским музејима и приватним збиркама.
Фотографија: https://www.eserbia.org/sapeople