1953. – У словеначком месту Планица, јавности је први пут представљено чувено југословенско пиће „наше и ваше младости“ Кокта (Cocta). Сам назив потиче од речи коктел и заиста оправдава своје име. Наиме, пиће је направљено од мешавине плодова шипка, витамина Ц, различитог лековитог биља и карамелизованог шећера. Кокта је била југословенска верзија кока-коле, али за разлику од ње није садржала кофеин ни ортофосфорну киселину. Уз њу су одрастале и још увек одрастају генерације на подручју бивше Југославије.
Кокту је осмислио Емерик Зелинка годину дана раније, 1952. Пиће је представљено јавности у оквиру међународне скијашке манифестације у Планици. Свима је привукао пажњу изглед рекламног плаката за пиће. На њему је била једна слатка девојчица која на сламку пије пиће. Иза овог идејног решења стајао је Урош Вагаја. Девојчица је дуго била заштитни знак кокте. Првобитна амбалажа је била искључиво у бочицама од 0,25 литара. Те прве године, проузведено је око милион литара напитка, а у следећих 14 година продаја је годишње расла за 25 одсто. Средином 60-их година 20. века, достигла је врхунац. Тако се у тадашњој Југославији пунило преко 75 милиона флаша, а постојало је око 90 лиценцираних произвођача. Међутим, њен квалитет је због тако распрострањене производње почео да пада, па самим тим и потрошња. Тих година југословенско тржиште су освајали кока-кола и швепс, те је тражено ново решење за кокту. Зато је кокта представљена као природно решење које гаси жеђ.
Током 80-их и 90-их кокта је мењала власника и због распада Југославије, производња је ишла горе-доле. Кокта је одувек била намењена младима и љубитељима безалкохолних пића. Данас постоји неколико укуса и верзија кокте. То су: класична Cocktа, Cocta light, Cockta Limeta, Cockta Easy (без шећера) и Cockta Rossa, а недавно је лансирана и Cockta Chinotto. Међутим, с којом год варијантом одлучите да се освежите, важно је да се ово „пиће наше и ваше младости“ служи хладно, с кришком лимуна или поморанџе.
Фотографија: https://www.bankar.me/