1817. – Погубљен је Сима Марковић, српски војвода и кнез из Првог српског устанка, председник Правитељствујушчег совјета сербског, истакнути војсковођа и први српски министар финансија.
Рођен је 1768. у богатом селу Велики Борак у Београдској нахији (код Барајева). Већ у младости се истакао по храбрости у многим бојевима. У првим годинама устанка, имао је велике успехе у војевању код Карановца, Пожаревца, Смедерева, на Мишару. Веома се истакао при освајању Београда, када је са 3 000 устаника, упркос жестокој одбрани Турака, провалио у град кроз добро утврђену Варош капију. После тога је постао најважнији војвода читаве Београдске нахије.
Због своје храбрости и дипломатских способности, 1793. године је постао кнез београдске нахије устаничке Србије и оберкнез Посавине. Био је веома близак Карађорђев сарадник, па је Симина кућа била место окупљања виђенијих Срба тог времена. Тако је у Симиној кући одржана и прва устаничка скупштина Правитељствујушћег совјета. Године 1811, постао је први министар финансија – попечитељ касе народне. За време устанка, учествовао је у многим важним преговорима и дипломатским мисијама, на пример у оној везаној за доношење Букурештанског мировног уговора. Неколико пута је боравио на двору руског цара, па је одликован орденом св. Ане II степена.
Након слома Првог српског устанка, заједно с Карађорђем је напустио Србију, али је био активан на подизању Другог српског устанка. Захваљујући нагодби Милоша Обреновића и Али-паше се вратио у Србију. Међутим, наставио је преписку са српским старешинама у Бесарабији, позивајући их да се врате и наставе борбу против Турака. Пошто је 1817. подигао буну против Милошеве самовоље, његови људи су га ухватили и предали Турцима. Погубљен је на данашњи дан одрубљевањем главе пред данашњом библиотеком Београда. Неки извори наводе другачији датум његовог погубљења.
Фотографија: https://sr.wikipedia.org/