1856. – Преминуо је Јован Стерија Поповић, српски књижевник, писац, комедиограф, оснивач српске драме. Сматра се једним од стубова српске културе и утемељивачем многих важних културних институција.
Рођен је у трговачкој породици у Вршцу и рано је остао без мајке. Крхког здравља, јер је као мали имао шлог, није се много дружио са својом генерацијом. Основно и средње школовање је завршио Вршцу, Пешти и Темишвару. Дипломирао је на правном факултету у Кежмароку. Још за време основне и средње школе, док је боравио у Пешти, имао је прилику да гледа немачке позоришне представе с мађарским глумцима. Ту се вероватно и развила љубав према овој врсти уметности.
Адвокатску каријеру започео је у свом родном Вршцу, али је убрзо прихватио позив да буде професор на Лицеју у Крагујевцу. Због доказане професорске каријере, 1842. постао је начелник Министарства просвете. У наредних осам година, колико је био на тој позицији, дао је огроман допринос српској култури. На пример, заслужан је за доношење закона о школству и закона о заштити споменика културе. Захваљујући овом другом закону очувана су многа културна наслеђа Србије. Као начелник Министарства просвете организовао је наставу свих средњих школа и био један од оснивача Ученог српског друштва. Поред тога, покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука и Народне библиотеке. Године 1844, основао је најстарију музејску установу у Србији – “Музеум сербски”, то јест Народни музеј у Београду.
Стерија је заслужан и за оснивање првог београдског позоришта (позориште на Ђумруку) 1841. у ком је изведена његова представа „Смрт Стефана Дечанског“. Он је био први српски писац који је створио нешто боље и трајније када је реч о драми. Био је потпуно посвећен позоришту. Међу његовим првим историјским драмама, поред „Смрт Стефана Дечанског”, налазе се и “Владислав”, “Скендербег”, “Лахан” и позоришни комад “Ајдуци”. Поред драме, радио је упоредо на комедији и ту био веома успешан. Његове чувене комедије су“Лажа и паралажа”, “Тврдица”, “Покондирена тиква”, “Зла жена”, “Женидба и удадба”, “Кир Јања”, “Родољупци”, “Београд некад и сад“.
Пред крај живота се повукао због политичког неслагања. Због његовог изузетног доприноса српској култури, у Новом Саду се од 1956. организује фестивал „Стеријино позорје“, на ком се додељују вредне награде за најбоља достигнућа у позоришту.
Фотографија: https://magacin.wordpress.com/