1887. – Почело је са радом позориште „Синђелић“ у Нишу, једно од најстаријих српских позоришта. Тада је у гостионици „Кнез Михајло“ одиграна прва представа, „Српски ајдуци“, Јована Стерије Поповића. Међу оснивачима су били професори Стеван Сремац, Спира Калик и Стеван Никшић Лала, Милорад Петровић, учитељ у Сићеву и војни чиновник Ђока Протић. Управник је био Михаило Димић.
До 1900, позориште је пролазило кроз транзиције и модернизацију. Тада Уз „Синђелић“ постаје филијала Краљевског српског народног позоришта у Београду под заштитом краљице Драге. Од 1900. до 1905. ради као путујуће позориште за југоисточну област са седиштем у Нишу и мења име у Повлашћено путујуће позориште „Трифковић“ и под тим називом наступа до 1914, када поново постаје „Синђелић“. Због рата, 1915, глумци одлазе на фронт и у избеглиштво, тако да позориште почиње да ради поново крајем 1918. На репертоару су били комади Подвала, Ђидо, Девојачка клетва, Зона Замфирова, Ивкова слава, Коштана, Стари каплар и др.
Године 1939, подигнута је нова зграда Народног позоришта, која и дан-данас постоји у свом изворном облику. Пројектовао ју је Всеволод Татаринов, један од неколико архитеката представника руске емиграције. Пре него што се почело са градњом, објекат су одобрили водећи позоришни стручњаци и техничари тадашње Југославије. Позориште ни током ратне окупације није престајало с радом.
Нишко позориште је у фебруару 2008. године примило Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Фотографија: Нишко народно позориште, биста Стевана Сремца; https://visitnis.org/