1868. – Укидање свих ограничења на коришћење Вуковог правописа значило је коначну победу његових језичких реформи. Међутим, своју реформу је Вук Стефановић Караџић започео штампањем Речника 1818. године. У њему је објавио граматику и правописна правила. Међутим, проћи ће пола века да и кнежевина Србија, четири године после Вукове смрти, укине обавезу да се уџбеници за основну школу и гимназију пишу старом ортографијом. Испрва се Вук двоумио да ли да његова реформа обухвата и књижевни језик и правопис, будући да је знао да ће наићи на жесток отпор у матичној земљи. Две године пре него је објавио Речник, решио је да буде радикалан. Зато је његова борба ишла у два правца. Што се тиче правописа, залагао се да сваки глас добије свој знак (30), а да књижевни постане искључиво чисти народни језик.
Године 1846, већ су излазили чланци који су величали Вукове заслуге и предлагали да се примени његов правопис. Међутим, наишли су на жестоко противљење Јована Хаџића, Милоша Видаковића и других интелектуалаца окупљених око њих. Због тога је у „Летопису Матице српске“ , стара ортографија коришћена све до 1871. Поред тога, виши слојеви тадашњег друштва су страховали да ће изгубити утицај у народу. Зато су користили административне мере против „говедарског простог језика“, како су називали Вуков језик. Због тога је донета забрана уношења књига у земљу штампаним Вуковим правописом и њихова продаја.
Тек ће повратком Обреновића забрана постепено бити укинута. Прво је престала да важи за приватно штампане књиге. Затим је забрана укинута и за књиге које су штампане у државној штампарији, и то на инсистирање Попечитељства просвете и Друштва српске словесности. Вукову реформу правописа и језика су много отворенији прихватили књижевници. Тако су млади песници попут Бранка Радичевића, Јован Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића и Лазе Костића већ писали стихове на Вуковом народном језику.
Први штампан правопис по Вуковим начелима објавио је Стојан Новаковић тек 1892. и доживео је неколико издања. Следећи је штампао Александар Белић 1823. и тај правопис је био на снази све до Другог светског рата. Нови правопис је штампала Матица Српска 1960. године за српскохрватски језик. Након распада Југославије 1993, Матица је поново штампала Правопис и поред „великог“ објавила је и две скраћене верзије које важе до данас.
Фотографија: Белешке и коментари Вука Караџића на странама првог издања Српског рјечника из 1818. године
/БСАНУ, Rv 46/; САНУ