1932. – У Мокрину је рођен Мирослав Антић, велики српски књижевник, свестрани уметник, песник, сликар, сањар и боем. Био је велики уметник који је допринео развоју многих грана уметности: књижевности, сликарства, филма. Био је стакнути новинар.
Oсновну школу је завршио у Мокрину и Панчеву, где се његова породица преселила. Након матурирања у Панчеву, студирао је славистику (руски и чешки језик) на Филозофском факултету у Београду. Пре свoје уметничке каријере радио је многе послове које немају никакве везе са уметношћу. На пример, био је морнар, физички радник, тесар, правио лутке, водио телевизијске емисије и друго.
Године 1951. почео се бавити новинарством у листу Панчевац. Преселио се у Нови Сад 1954. и запослио се као новинар у Дневнику све до 1959. У Београду је био годину дана као уредник Пионира (1959–1960). По повратку у Нови Сад, 1961, постао је члан редакције у Издавачком одељењу Форума. Наредне године, па све до превременог пензионисања услед болести, поново је био новинар у новинској Издавачкој кући Дневник. Ту је радио као сарадник културне рубрике и слободни репортер у листу Дневник, затим три године је био главни уредник Ритма, ревије за џез и забавну музику, и као главни уредник Невена Чика Јове Змаја (1979).
За свој књижевни рад добио је многе вредне награде. На пример, две „Невенове награде“, затим награду за животно дело у поезији за децу, потом „Горанову награду“ и „Награду Стеријиног позоришта“. Ту су и „Златна арена“ – за филмски сценарио, „Награда ослобођења Војводине“, „Седмојулска награда Србије“, „Орден заслуга за народ“, „Награда младо покољење“ и „Новинарска награда за животно дело“ .
Поред прелепе поезије за одрасле, писао је и за децу. Ту су песме и књиге као што су „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“, „Оловка не пише срцем“, „Птице из шуме“, „Тако замишљам небо“ и друго. „
Као сценариста и редитељ радио је на документарним и играним филмовима, као што су „Доручак са ђаволом“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Као сликар је иза себе оставио импресивну галерију слика (уља, колажа). Самостално је излагао широм тадашње Југославије. Због свог радозналог и неисквареног духа, остао је запамћен као „вечити дечак“.
Фотографија: www.in4s.net