1847. – У Александрову крај Суботице рођен је Јован Пачу, српски пијаниста и композитор, по професији лекар. Још током школовања у Суботици, истакао се као надарен пијаниста, па је већ са 16 година свирао на једном јавном концерту. Студирао је медицину у Пешти и Прагу, где је ишао на часове клавира и музике код чувеног Беџиха Сметане. Још као студент, 1866. године је наступио је на Омладинској скупштини у Новом Саду. Од тада је, уз лекарски позив, редовно држао конценте. Наступао је највише у добротворне сврхе у разним местима у земљи и иностранству. То су били Кикинда, Сомбор, Суботица, Бечкерек, Вршац, Нови Сад, Београд, Осијек, Загреб, Будимпешта, Беч и Кијев, где је био први српски пијаниста у царској Русији.
Без обзира на велики утицај свог професора Беџиха Сметане, Пачу ће постати следбеник Корнелија Станковића. Тако ће бити први Србин који се осмелио да компонује рапсодије. На концертима је често изводио дела српских композитора, својих савременика, као и сопствене композиције и аранжмане народних мелодија. Његове композиције, карактеристичне по романтичарском и патриотскомм изразу, садржавале су и елементе бидермајерског салонског стила. Теме су биле народне и у народном духу, па су постале толико омиљене међу народом, да их је он одмах усвојио као своје. Тако је било и са композицијом „Бранково коло“, коју је компоновао поводом преноса мошти Бранка Радичевића из Беча на Стражилово 1883. Његови концерти су посебно били значајни у тадашњој Угарској. Хармонизовао је бројне народне и грађанске мелодије за хор (мушки) и клавир.
Нека од његових најзначајнијих дела су: „Беседа за оркестар“, „Без тебе, драга“ (за клавир), „Бранково коло“, „Chansonette serbe“ (за клавир), „Чуј, Душане“ (за клавир), „Коло“ за 2 клавира (за 8 руке), „Онамо, онамо“ (за клавир), „Праг је ово милог Српства“ (за клавир), „Српска молитва“ за хармонијум и 2 клавира, „Српска рапсодија“ за 2 клавира (за 6 руке), „Светосавска песма“ (за клавир).
Јован Пачу је такође био плодан публициста и педагог. Чланци су му објављивани у листовима „Матица“, „Даница“, „Застава“, „Јавор“, „Hudebni listi“ (Праг), „Српска зора“ (Беч) итд. Био је члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије и Књижевног одељења Матице Српске.
Фотографија: https://www.ravnoplov.rs/