1780. – У селу Горња Добриња, близу Пожеге, рођен је Милош Обреновић, српски војвода и кнез, који је владао Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године. Његово право презиме по оцу је Михаиловић, али је презиме Обреновић узео по свом полубрату Милану Обреновићу. Милан је био истакнути српски војвода, с којим је Милош учествовао у Првом српском устанку. Када је Први српски устанак угушен, већина виђених Срба је избегла, али је Милош остао у земљи. Од тада почиње његов раст угледа у народу и његово уздизање на власт. Тада постаје управитељ српске раје. Због турског намета, народ је био јако незадовољан. Зато је Милош одлучио да 23. априла 1815. године, у Такову, подигне Други српски устанак, који је довео до српске аутономије.
Пошто је Милош у младости радио као трговац стоком, био је вешт у преговарању и то је искористио како би обезбедио различите повластице за народ, али и учврстио свој положај. Тако је организовао убиство Карађорђа када се овај вратио у земљу. Године 1830, добио је од султана први Хатишериф, то јест посебан акт о делимичној унутрашњој самоуправи и слободном школству, а њему је признато наследно кнежевско достојанство.
За прву престоницу своје државе, Милош је 1818. изабрао Крагујевац. Град је постао колевка модерне државе. Иако је Милош био неписмен, имао је жељу да се што више Срба описмени. Тако је 1833. основана Прва крагујевачка гимназија. Потом, годину дана касније, штампане су прве новине, а 1835. основано прво позориште. После неколико година, 1838, ударени су темељи данашњег универзитета, када је основан Лицеј.
Међутим, као владар, Милош Обреновић је био апсолутиста. Све своје противнике је немилосрдна склањао с пута. Због тога је против њега било подигнуто неколико буна које су биле угушуне. Међутим, Сретењски устав га је натерао да ограничи власт, а потом је новим Хатишерифом из 1838, његова власт била ограничена на Совјет. Није могао да се помири са оваком поделом власти, па је 1839. абдицирао у корист сина Милана. Међутим, Милан је после само месец дана умро од тешке болести, а заменио га је његов брат Михаило. Али и Михаило је владао по узору на свог оца, па је и он био прогнан из земље. Тако је на власти од 1842. до 1858. био Александар Карађорђевић. Одлуком Светоандрејске скупштине 1858. године, Милош је враћен из изгнанства у земљу и започео своју другу владавину. Преминуо је 26. септембра 1860. у Београду и сахрањен у Саборној цркви.
Фотографија: https://fr.wikipedia.org/wiki