На данашњи дан

1913. – Рођен је Иван Горан Ковачић, југословенски и хрватски песник, приповедач, есејиста, критичар и партизан. Основну школу је завршио у родном месту, Луковдолу у Горском Котару, а потом се школовао у Карловцу и Загребу. Књижевне радове је почео да објављује још као гимназијалац у разним часописима и листовима. Током студија у Загребу, године 1932, са двојицом пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика. Напустио је Филозофски факултету у Загребу, али је наставио сарадњу са часописима који су били левичарски оријентисани.

Био је поборник југословенске народне револуције и песник који је своје песништво везао за револуцију. Поред поезије, Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936, штампао је књигу новела Дани гњева. Ступио је у редове партизана 1942. Своју најпознатију поему „Јама“ написао је у партизанима, инспирисан усташким злочинима над Србима у околини Ливна..

У свом кратком стваралачком раду, који је трајао непуних десет година, Горан је писао „песме, новеле, критике, започео два романа, преводио с енглеског, француског, руског и словеначког језика“. Читао је много. Преводио је, поред осталих, Шекспира, Бајрона, Шелија, Вајлда, Тенисона, Рембоа и Јесењина. Волео је усмену књижевност, Мажуранића, Матоша, Назора и Жупчанина. По својим песничким схватањима припадао је оној групи уметника која је праву лепоту песничког дела тражила у пуном складу форме и садржине.

Средином јула 1943, у селу Врбница, близу Фоче, Ивана Горана Ковачића су убили четници. Имао је свега 30 година.

Фотографија: https://bljesak.info/