1999. – Снаге НАТО-а су започеле ваздушне нападе на Савезну Републику Југославију. Око 19:30 часова, само десетак минута након полетања већег броја авиона из базе НАТО-а у италијанском граду Авијану, тадашњи председник НАТО-а Хавијар Солана објавио је да су започели ваздушни напади против војних циљева у СРЈ. Због тога је влада Југославије прогласила ратно стање. НАТО агресија, како је у Југославији названа интервенција НАТО трупа, трајала је непрекидно 78 дана, све до 10. јуна. Иако су НАТО челници говорили да ће бити бомбардовани само војни циљеви, ипак се процењује да је око 38% бомбардованих објеката имало цивилну намену. У току бомбардовања погинуло је 462 војника и преко 2000 цивила, међу којима је било деце, болесника и старих особа.
Током априла и маја, погођено је и уништено доста значајних цивилних циљева: сва три моста у Новом Саду, рафинерија нафте и зграда телевизије у Новом Саду, топлана на Новом Београду, рафинерија нафте у Панчеву, зграда РТС-а, Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић” у Београду, мост у Варварину итд.
У нападима на СР Југославију, НАТО снаге су користиле око хиљаду летелица (ловци, ловци-бомбардери, бомбардери, шпијунски авиони итд.), односно скоро цео НАТО савез. Током бомбардовања, на СРЈ је извршено 2 300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1 150 борбених авиона лансирало је близу 420 000 пројектила укупне масе 22 000 тона. Коришћено је оружје које је забрањено по Женевској конвенцији – муниција пуњена осиромашеним уранијумом и касетне бомбе за бомбардовање цивилних циљева. НАТО је лансирао укупно 1 300 крстарећих ракета, изручио 37 000 „касетних бомби”.
Према процени тадашњих власти материјална штета нанета СРЈ, првенствено Србији, износила је око 100 милијарди америчких долара. Међутим Г-17 (група од седамнаест независних економиста) дала је знатно мању процену од око 30 милијарди долара. У бомбардовању је уништено и оштећено 25 000 стамбених објеката, онеспособљено 470 km путева и 595 km пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте (у Панчеву и Новом Саду), рушење Авалског торња, зграде Радио-телевизије Србије, петрохемије у Панчеву, бомбардовање мостова у Новом Саду, фабрике аутомобила Застава из Крагујевца, Дуванске индустрије у Нишу, амбасаде Народне Републике Кине и многе друге цивилне циљеве.
Бомбардовање СР Југославије је извршено без одлуке Савета безбедности Организације уједињених нација, чиме је прекршена њена Повеља.
Фотографија: https://pink.rs/