1844. – Донесен је Српски грађански законик, први законик који се тицао грађанских права и слобода. „Законик грађанскиј за Књажество Србију“ један је од најранијих и најзначајнијих модерних формулација грађанског права у Европи током 19. века. Његов творац је био Јован Хаџић, српски интелектуалац и правник. Српски грађански законик донет је због неопходности да се успостави стабилно правно устројство у новонасталој Кнежевини Србији.
Законик се примењивао цео век, све до 1946, па чак и данас се уважавају неке његове ставке. То га чини најдуговечнијим закоником Србије. Пут до коначне верзије закона је био дуг. Још је 1829. Милош Обреновић именовао чланове комисије са задатком да израде законик грађанског права. Међутим, због недостатка стручног кадра, рад је стопиран и 1834. године обновљен. Кнез Милош Обреновић је онда задатак поверио Јовану Хаџићу и Василију Лазаревићу. Уследиле су уставне промене, и након одласка Обреновића с власти и смрти Василија Лазаревића, Хаџић је предао нацрт комисији која је формирана при Савету и, уз мање измене, кнез Александар и Државни савет су га одобрили. Законик је проглашен 25. марта 1844. године. Иако је донет на иницијативу кнеза Милоша, овај Законик је заправо био изнуђен од стране народа који је био незадовољан Милошевом диктатуром.
Одмах по доношењу, Српски грађански законик је био оштро критикован и оспораван и то се протезало у наредним деценијама. Доношење Српског грађанског законика са историјског гледишта имало је велики значај за новонасталу Кнежевину Србију. Њиме је напуштено османско правно наслеђе, а успостављен је друштвени и правни поредак заснован на личној слободи и приватној својини. Почела је интензивније да се развија правна свест, а започиње и културни препород српског друштва.
Законик је имао недостатака, али је и поред тога представљао значајан корак у успостављању законитости у новонасталој држави. Преко Аустријског грађанског законика, у српско право су ушле идеје o једнакост и равноправност правних субјеката, приватна својина, слобода уговарања, личне слободе. Српски грађански законик је омогућио да се српско друштво приближи европском и премости дубок јаз који је постојао међу њима.
Фотографија: https://sr.wikipedia.org/