1984. – Трагично је умро Бранко Ћопић, велики српски књижевник и уважени члан Српске академије наука и уметности. Рођен је у селу Хашани у Босанској крајини, 1. јануара 1915. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу довршио у Карловцу у Хрватској. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Писао је приповетке, романе, ратне песме и приче, те приче за децу.
Ћопић је кренуо да пише јако рано, тако је своје прво дело објавио већ са 14 година. Године 1936, објавио је прву причу у листу „Политика“ под називом „Посмртно руво Соје Чубрилове“. Од тада у „Политици“ редовно објављује кратке приче из живота крајишких сељака. Осим тога, инспирисан народним причама које су му у детињству причали деда и стриц, почео је да пише дечје песме и приче. Књижевна критика врло брзо је прихватила његова дела, па је 1939. године, на препоруку књижевнице Исидоре Секулић, добио награду за песништво „Милан Ракић“.
Током рата, био је ратни дописник, углавном, у културно-просветном сектору. Искуства из рата и храброст бораца које је срео радећи као ратни дописник преточена су у нека од најчитанијих дела Бранка Ћопића. Тако су настале приповетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, те збирка песама „Ратниково пролеће“. Деци је посветио романе „Орлови рано лете“, „Магареће године“, „Доживљаји мачка Тоше“ и многе друге приповетке и песме. Написао је позоришну комедију „Доживљаји Вука Бубала“ и „Ударници“, те сценарије за филмове „Живеће овај народ“ и „Мајор Баук“.
Ево шта је рекао где је проналазио инспирацију за своје ликове: „У тим својим причама описивао сам људе свога краја које памтим још од најранијег детињства: свог ђеда, мајку, комшије, сеоске слуге, просјаке, скитнице, врачаре, Цигане-мечкаре, пеливане, дрвосјече, угљаре, лажове, крадљивце, сањаре, занесене и тужне ђечаке. Шарен је и занимљив био тај свијет мојих јунака.“
После ослобођења Београда био је први уредник дечјег листа „Пионири“ и од тада се професионално бавио писањем. Написао је 35 књига за децу, 17 збирки приповедака, 5 романа, 3 збирке песама и 2 комедије. Превођен је многе језике и сматра се једним од најважнијих писаца 20. века на овим просторима. Трагично је преминуо тако што се бацио са моста Братства и јединства, који од његове смрти носи назив Бранков мост.
Фотографија: https://www.iserbia.rs/