1791. – У Бечу су изашле прве српске новине „Српске дневне новине“ (Серпскија повседневнија новини). Њихова сврха је била просветитељске природе да помогне српском народу да буде информисан на свом језику. Дозволу за покретање српских новина затражили су 1790. године у Бечу Србин Емануел Јанковић из Новог Сада, писац, преводилац и штампар, као и Грци Публије и Георгије Маркидес Пуљо, којима је одобрено штампање. Новине су излазиле двапут месечно, уторком и петком, и биле штампане црквеном ћирилицом.
Прве српске новине уређиване су по узору на бечке и немачке новине сличне врсте. Доносиле су претежно вести политичког и војног садржаја које су углавном преузимане из разних немачких листова. Објављивани су и текстови из других области – књижевности, школства и медицине, као и прегледи књига и разни огласи. Први познати дописник за српске новине био је Стефан Рајић из Осијека, а било је и дописника из Земуна, Сремских Карловаца, Темишвара, Новог Сада, као и других места.
Језик новина је наилазио на осуде тадашње јавности јер је био неразумљив ширем кругу читалаца. Био је мешавина српскословенског, рускословенског и нарочито народног језика, уз присуство дијалекта сличног данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту. Новине су излазиле две године, а потом су угашене.
Без обзира на то што су кратко излазиле, прве српске новине имају велики значај за историју српског новинарства. Оне заузимају значајно место у целокупној српској историји и култури. Због тога се датум њиховог изласка, 27. март, почев од 2001, у Србији обележава као Дан новинара.
Фотографија: http://digital.bms.rs/