1903. – У Београд je из Беча стигао први путнички аутомобил. Овај датум узима се као почетак аутомобилизма на нашим просторима. Како је дошло до тога да се на београдским улицама по први пут чула сирена кола? Угледни београдски трговац и банкар Божа Радуловић, по повратку из Беча, одлучио је да увезе први аутомобил у Србију. Тако је за 12 хиљада круна купио возило марке „Neselsdorfer“. Ауто је произведен у фабрици вагона у Копривници, у Чешкој, данас фабрика аутомобила „Татра“. Будући да је то био први аутомобил у Србији, нико никада није управљао нечим таквим, па је требало наћи и потом обучити шофера. Тако је господин Радуловић, власник првог аутомобила у Србији, упитао свог пријатеља Сретена Костића да буде његов возач. Због тога је у Београд, заједно с првим аутомобилом, дошао и возач који ће обучити првог српског шофера, Сретена Костића, да управља возилом. Тако је први инструктор вожње у Србији био немачки шофер, којем није познато име. Остао је 45 дана и обучио Сретена Костића.
Након што је „Neselsdorfer“ искрцан из вагона на Железничкој станици у Београду, посматрачима је застао дан када су угледали некакву чудну кочију без коња. Овим возилом с двотактним мотором, од 12 коња, управљао је немачки шофер, а у возилу су били Радуловић и Костић. Пошто се мотор палио на курблу, зачуо се необичан и страховит прасак, који је пролазнике навео да поскоче од страха. Прва вожња Београдом кренула је од железничке станице, па Немањином улицом, затим Кнеза Милоша, да би се на крају завршила на Топчидеру. Пролазници су се чудили изгледу и звуку возила.
Седамнаест дана касније, 20. априла, у Београд је стигао и други путнички аутомобил. Тим поводом је наш најстарији лист, „Политика“, упутила апел за заштиту животне средине. Био је то први апел тог типа на овим просторима, будући да су новопридошла возила ослобађала издувне гасове и правила буку какве дотад није било у Београду.
Фотографија: Први шофер и аутомобил; Autoslavia/Годишњак за друштвену историју