1874. – Рођена je Ивана Брлић – Мажуранић, хрватска и југословенска књижевница. Потиче из познате хрватске породице, била је унука Ивана Мажуранића који је био велики песник. Део живота проживела је у Карловцу и Загребу, а након удаје у Славонском Броду. Њено породично наслеђе омогућило јој је приватно школовање у властитом дому где је на располагању имала приватне учитеље и туторе. Увек је била окружена књигама и осећала неутољиву жеђ за знањем. Пуно је времена улагала у образовање и такође течно научила неколико језика. Почела је да пише када је одгајала својих петоро деце и приметила како за децу не постоји довољно квалитетног штива. Говорила је неколико језика. Своје прве радове писала је на француском.
Писала је песме, приповетке, приче, басне, бајке, романе и културноисторијске расправе. Своју књижевну надареност и уметничку зрелост најснажније је остварила у префињеном обликовању света дечје приче и бајке. Прва књига издата је 1902. под називом Ваљани и неваљани, али две књиге по којима ће највише бити запамћена и које су ушле у историју хрватке књижевности за децу су „Чудновате згоде шегрта Хлапића“ и збирка бајки „Прича из давнине„. За ову збирку бајки је искористила ризницу словенске митологије и народног веровања а огрнута српском епском поезијом. Она јој је, након што се интернационално проширила, чак донела и номинацију за Нобелову награду, а мали шегрт заувек је заробио срца деце.
Фотографија: https://www.profil-klett.hr/