1867. – Турци предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, чиме је Београд коначно ослобођен. Повратком династије Обреновић и другом владавином кнеза Михаила започета је одлучујућа фаза у борби за независност. После инцидента на Чукур-чесми 1862. године, када је турски војник тешко повредио српског дечака, избили су оружани сукоби између Турака и Срба.Другим хатишерифом, из 1830, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства. Предвиђено је да Турци напусте Србију, осим у старим „царским градовима“ – Београду, Шапцу, Смедереву, Ужицу, Соко Граду и Кладову. Тиме је модерна српска држава, као аутономна кнежевина, обновљена на истом простору на којем се скоро четири века раније угасила српска деспотовина (1459).
Кнез Михаило коначно у Цариграду 11. априла 1867. од султана Абдула Азиза добија ферман којим му на управу и чување поверава све градове у Србији. Кнез је свечано дочекан у Београду 16. априла, а потом је уследио свечани чин предаје кључева. Султан му је у Цариграду предао ферман о предаји градова Београда, Смедерева, Шапца и Кладова. Ферман о предаји градова је свечано представљен на Калемегдану. Тој почасти су присуствовали српски великодостојници, представници земаља великих сила, представници и српске и турске војске, као и целокупног грађанства Београда. Пошто је прочитан ферман, Кнез Михајло је отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша симболично предао кључеве града.
Фотографија: „Спомен-обележје предаје кључева“; https://beogradskonasledje.rs/