1999. – НАТО снаге су у Београду бомбардовале зграду РТС-а око 2.00 ујутро. У згради су били радници који нису били обавештени о нападу. Погинуло је 16 радника, а повређено исто толико. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа. НАТО је правдао своје бомбардовање српске државне телевизије, рекавши да је она била легитимна мета и претходно је проглашена за легитимни војни циљ.
Једина особа која је одговарала за смрт радника телевизије је бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић. Године 2002, Милановић је осуђен на десет година затвора због тога што није наредио евакуацију зграде. Годину дана након бомбардовања, Међународни кривични трибунал за бившу Југославију саопштио је да нема основа за покретање истраге о могућим ратним злочинима које је НАТО починио за време бомбардовања СР Југославије. Тиме је стављена тачка на жалбу СР Југославије против државе чланица НАТО-а у Хагу, али и на апеле међународних организација за људска права и заштиту новинара који су захтевали да се испита да ли је НАТО повредио међународно хуманитарно право гађањем РТС-а. Међународно хуманитарно право сматра да су новинари у рату једнаки цивилима и, као такви, морају остати изопштени из напада, осим у случајевима када директно учествују у сукобима. Телевизијске и радио станице су цивилни објекти који не смеју бити изложени нападима осим када директно и ефективно доприносе војним акцијама.
Фотографија: https://www.politika.rs/