1910. – У Тузли је рођен Мехмед – Меша Селимовић, писац, академик и један од највећих југословенских и српских књижевника 20. века. Основну и средњу школу је завршио у родном месту. Године 1930. уписао је српско-хрватски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а дипломирао је 1934. године. Године 1936. вратио се у Тузлу како би радио као професор у гимназији која данас носи његово име.
По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане. После рата био је директор Драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор „Босна филма“, као и главни и одговорни уредник „Свјетлости“. Обављао је функцију почасног директора Сарајевског универзитета (1971. године). Био је и председник Савеза књижевника Југославије, те редован члан САНУ и АНУБИХ.
Меша Селимовић био је познати романсијер, есејист и приповедач. Своју прву књигу је написао доста касно, када је имао 36 година. Његов најпознатији роман, ,,Дервиш и смрт“, (1966. године) широко је примљен као ремек-дело. Уследили су и други романи, попут „Тврђаве“, „Острво“, „Девојка црвене косе“ и др. Написао је 18 дела, што романа, што огледа и критика. Добитник је бројних награда као што су: Горанова награда, НИН-ова награда и Његошева награда (1967. године), награда АВНОЈ-а, Двадесетседмојулска награда и многе друге. Умро је у Београду 11. јула 1982. Књижевна награда „Меша Селимовић“ додељивала се у Југославији од 1988, и настављена је у Србији и Босни и Херцеговини.
Фотографија: https://hr.wikipedia.org/