1929. – У Београду је преминуо Степан Степа Степановић, војсковођа и министар војске, командант Друге армије у Балканским ратовима и Првом светском рату и доживотни председник Народне одбране. Учествовао је у два српско-турска рата 1876-1878, српско-бугарском рату 1885, два балканска (1912-1913) и Првом светском рату. Први балкански рат завршен је Лондонским споразумом маја 1913. којим је Османско царство готово протерано из Европе, и изгубило је Албанију и Македонију.
Међутим, убрзо ће уследити Други балкански рат 1913, а политичка криза са Аустроугарском биће увод у Први светски рат 1914. На јесен те 1914, десила се Битка код Цера, један од најзначајнијих војних успеха у каријери. После тога је Степа Степановић добио титулу војводе, коју је пре њега имао само Радомир Путник, а после њега Живојин Мишић и Петар Бојовић.
У Балканским ратовима су Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска биле прво на истој страни против Турака, али су касније заратили међусобно око поделе територија. Степа се истакао и у бици на Кајмакчалану 1916. године, на данашњој македонској граници са Грчком. Његове трупе ишле преко Косова и Рашке ка Сарајеву, они су први ушли и ослободили Сарајево и делове Босне.
Пола века његове беспрекорне официрске службе припада времену изградње модерне српске државе која се у то време борила за независност, ослобођење и уједињење. Када се пензионисао, 1919, па све до смрти, живео је у Чачку и посветио се породици. Одбио је и понуду да 1926. буде председник Владе. Сахрањен је са највишим државним почастима.
Фотографија: https://www.011info.com/