1864. – Матица српска из Пеште пресељена у Нови Сад. Oвај датум обележава се као Дан Библиотеке Матице српске. Сава Текелија је изразио жељу да у згради коју буде купио буде места за Матицу, али и за Библиотеку. Библиотека је отворена за јавност 14. августа 1838. Вест о оснивању Библиотеке Матице српске објављена је у Српским народним новинама Теодора Павловића у Пешти.
Значајније богаћење фонда Библиотеке Матице српске и убрзано организовање почиње 1841. године. Будимски епископ Платон Атанацковић поклонио је Библиотеци Матице српске 787 књига из своје личне библиотеке.
После смрти Саве Текелије, 1842. године, испоштована је његова последња жеља да његове књиге припадну Текелијануму, заводу за школовање српске младежи у Пешти и да се ставе под управу Матице српске. Његова библиотека, највећа приватна библиотека Срба у 18. веку, са око 4 000 књига, пренета је у Текелијанум марта 1843. године. Атанацковићева и Текелијина библиотека представљају прве велике збирке које је Библиотека Матице српске добила. Са њима је Матичина библиотека постала најзначајнија библиотека прве половине 19. века.
У првим деценијама њеног рада, нарочите заслуге за развој имају Јован Суботић, Јован Ђорђевић и Јован Радонић. Библиотеку је стручно уредио књижевник Јован Суботић, који је објавио и прву српску текућу библиографију. Јован Ђорђевић и Ђуро Даничић су предложили концепцију Библиотеке Матице српске као националне библиотеке Срба у Угарској. Она се темељила на идеји да Библиотека треба да прикупља све српске књиге и новине, затим словенске књиге и оне несловенске које говоре о Србима. Тако је настао нови каталог и први печат Библиотеке.
Заједно са Матицом, Библиотека је пресељена 1864. у Нови Сад, где је смештена у дом Платона Атанацковића (Платонеум). Овим пресељењем Матице српске, отпочело је ново доба Матице српске и њене Библиотеке.
Матица српска (Фото: Висит НС)