1830. – Указом кнеза Милоша Обреновића, у Београду је отворена прва апотека у целој Србији XIX века. Овај датум обележава се као Дан апотекарства. Њен власник је био Матеј Ивановић, фармацеут из Земуна. Матеј је завршио фармацију у Пешти, као и његов млађи брат Александар. Апотека се од 1840. године звала “Апотека браће Ивановић”. После 40 година рада, браћа су је продала. Данас је апотека “Мр. пх Матеј Ивановић” у саставу Апотекарске установе Београд, а од 1964. године налази се на познатој адреси у Кнез Михаиловој 27. Кућа у Улици краља Петра број осам, где је била прва апотека, срушена је 1938. године. На згради која је уместо ње подигнута Фармацеутско друштво Србије је 1955. подигло спомен-плочу првој српској апотеци.
Ова апотека представља језгро српске фармацеутске гране. Такође представља и наставну базу Фармацеутског факултета Универзитета у Београду. Прва државна апотека (Правителствена апотека), а друга по реду основана је у Крагујевцу 1836, а потом пресељена у Београд 1841. И данас ради под именом “Македонија”, и у саставу је Апотека “Београд”. Након тога почињу са отварањем и друге апотеке по Србији. Године 1879. у Београду је основано Апотекарско друштво Србије, које је од 1890. уређивало Гласник апотекарског друштва, први стручни часопис апотекара. Друштво је организовало стручни рад, предлагало прописе и уредбе и уређивало апотекарску делатност по узору на Аустр-Угарску. Оно је тесно сарађивало са Министарством здравља, Министраством унутрашњих дела. Историја Апотекарског друштва Србије тесно је испреплетана са историјом Апотекарске коморе Србије како некада, тако и сада.
Фотографија: https://www.011info.com/