1910. – Одржан је први маратон у Србији, трка од Обреновца до Београда, претеча „Београдског маратона“. Звао се ”Велика пешачка утакмица” и одржан је на рути од 34 километра, а под покровитељством краља Петра I Карађорђевића. Остало је забележено да је због стазе посуте шљунком много маратонаца задобило повреде и одустајало, тако да је од 97 пријављених такмичара на циљ дошло свега њих 20. Победник је био Александар Поповић, књижар по занимању, на циљ је стигао за два сата и 46 минута, а као награду добио ловоров венац, ленту и 1 000 динара.
Занимљиво је да у целом свету до 1967. жене нису учествовале на маратону. Њима није било забрањено учешће, али је било уврежено мишљење да нису довољно јаке да издрже 42 километра. То се променило када је на Бостонском маратону Кетрин Швајцер пошло за руком да превари организаторе и стигне на циљ. Била је прва жена која је званично истрчала маратон и постала је симбол женског маратона.
Ни на ”Великој пешачкој утакцмици” није било жена. Скоро осам деценија касније, на иницијативу легенде Радија Студио Б Ђоке Вјештице, 8. маја 1988, организован је Први београдски маратон. Дужина стазе тада је била 23 километра и у њој су учествовали само домаћи такмичари. Годину дана касније трчало се стазом дугом 46,7 километара, пријављено је и неколико маратонаца из других држава, а најбољи резултат од жена постигла је Радисавка Рачић.
Плакат за ”Велику пешачку утакмицу”, претечу Београдског маратона; извор: https://www.trcanje.rs