1882. – У Чуругу је рођен Петар Коњовић, наш најзначајнији оперски композитор. По завршетку гимназије у Новом Саду, школовање је наставио у сомборској Препарандији, Српској школи за учитеље, најстаријој код Јужних Словена. Након две године Музичког конзерваторијума у Прагу, водио је хор и предавао музику у Земуну и у Српској музичкој школи у Београду, која данас носи име Стевана Мокрањца.
На Великој народној скупштини у Новом Саду, 25. новембра 1918, када је изгласано присаједињеење Војводине Матици, Коњовић је изабран за заменика председника Велике народне Скупштине. Био је инспектор за музику у Министарству просвете, затим директор Опере у Загребу, те управник осијечког, сплитског и позоришта у Новом Саду. Касније је постављен за професора у Музичкој академији у Београду, а потом је изабран за ректора те институције. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1946. године. На челу Музиколошког института САНУ био је од 1948. до 1954. године. Титулу академика доделила му је и чешка академија наука и уметности. Године 1960. награђен је Седмојулском наградом СР Србије за животно дело.
Ослањајући се на српску традицију, првенствено фолклор, Петар Коњовић је компоновао оркестарска, камерна, клавирска, драмска и вокална дела као што су опере, симфоније, сонате за виолину и клавир, хорске композиције, композиције камерне музике и соло песме. Изузетно је велики његов допринос у готово свим подручјима развоја српске класичне музике с почетка прошлог века. Уз бројне хорске и соло композиције, компоновао је пет чувених опера: „Женидба Милошева“, „Кнез од Зете“, „Коштана“, „Сељаци“ и „Отаџбина“.
Фотографија: Поштанска марка с ликом Петра Коњовића; https://p-portal.net/