1868. – У Београду је рођен Михаило Петровић Алас, велики српски математичар, универзитетски професор, академик Српске краљевске академије, писац и алас. Поред достигнућа на пољу феноменологије и диференцијалних једначина, Алас је такође имао удела у развоју првог прототипа аналогног рачунара.
Завршио је Прву београдску гимназију, а затим уписао Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године, као најбољи студент. У јуну 1894, одбранио је докторску дисертацију на Сорбони, и стекао степен доктора математичких наука. Његов докторат је био из области диференцијалних једначина.
Краљ Александар Обреновић га је 1894. поставио за професора математике на Великој школи. Алас је у то време био један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине. Године 1897. постао је дописни члан Српске краљевске академије и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Редовни члан Српске краљевске академије постао је 1899. године, када је имао 31. годину. Био је члан академија наука у Прагу, Варшави и Букурешту, и члан више научно-математичких друштава у свету.
Конструисао је хидроинтегратор (аналогни рачунар који је решавао две класе диференцијалних једначина), и са њим освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године. Поред свих достигнућа и поред тога што је био омиљен у народу, власти га нису признавале. Иако су га сви академици предлагали за председника Српске краљевске академије, власт је то спречила. Мир је налазио у риболову и отуда је задобио надимак од милошта, Мика Алас. Након смрти у јуну 1943, сврстан је међу 100 најзнаменитијих Срба, и једини је математичар.
Фотографија: http://kosmodrom.rs/mihailo-petrovic-alas