1941. – У Паризу је преминула Наталија Обреновић, српска кнегиња и краљица, жена Милана Обреновића V. Рођена је у породици богатог руског спахије Петра Кешка и његове жене, румунске принцезе, Пулхерије Стурза. За Милана се удала октобра 1895, када је имала само 16 година. Године 1876. родила је сина Александра, касније краља Србије (1889-1903), и Сергеја, који је умро пет дана по рођењу.
Због своје лепоте, отмености, љупкости али и примерног живота, Наталија је била омиљена у народу. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. године. Међутим, њен брак с Миланом није био срећан. Разилазили су се по политичким питањима, а и Милан је имао многе љубавне афере. Када је Милан абдицирао 1889. године, краљица Наталија је протерана из Србије 1891. године.
Вратила се у земљу 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. године поново примљени у краљевски дом. Када је Александар ступио на власт, она је желела да му буде главни саветник. Међутим, када се Александар венчао са Драгом Машин, дворкињом из њене свите, Наталија се разочарала и јавно га се писмом одрекла. Дотукло ју је убиство њеног сина и Мајски преврат. Прешла је у католичку веру 1902. године и замонашила се.
Након смрти сина, наследила је целокупну имовину Обреновића и постала велика добротворка. Једна је од највећих донатора Београдског универзитета. Даровала је и манастире и цркве. Позната је била по духу слободноумне жене, те је писала приче и афоризме. Била је покровитељ чувене Више женске школе у Београду, учествовала је у стварању листа „Домаћица“. Основала је и Женско удружење за националну домаћу радиност. Била је мецена многих писаца, сликара и уметника. Сахрањена је на гробу Ларди, недалеко од Париза.
Фотографија: https://www.blic.rs