1845. – У Новом Саду је рођен Илија Огњановић Абуказем, књижевник, лекар, потпредседник Књижевног одељења Матице српске, члан Епархијске управе бачке, дописни члан Српског лекарског друштва, дописни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије.
Након завршене ниже гимназије је у Новом Саду и више у Сремским Карловцима, школовао се у Печују и Будимпешти, где је и матурирао 1867. године. Пресудан значај на његов живот и рад имало је познанство са Јованом Јовановићем Змајем имало. По угледу на њега, већ у шеснаестој години, Игњатовић је издавао и уређивао лист „Зоља“, а годину дана касније и „Ђачки венац“. Током школовања у Карловцу и Печују наставио је и продубио сарадњу са новосадским дневним и књижевним листовима. Помагао је Змају при уређивању листова „Змај“, „Жижа“ и „Стармали“. Обновио је Змајев часопис „Јавор“ и радио је на популарној медицинској књижевности. Змај му је наденуо надимак Абуказем. Био је познат по шаљивим и сатиричним текстовима те пуних 39 година деловао као хумориста, и као такав се прославио.
Осим што се остварио на књижевном плану, Илија Огњановић је најпознатији на пољу медицине. Студирао је, као стипендиста Текелијанума, у Пешти и Бечу, специјализирао је хирургију и вратио се у Нови Сад. Био је изузетан студент па су његово школовање, поред Текелијанума, подупрли Матица Српска и Марија Трандафил, позната добротворка из тог времена. Бечки Универзитет га је, због постигнутног успеха, ослобађао плаћања школарине. Радио је и као „срески физик слободног краљевског града Новог Сада“, а био је и управник Порођајног одељења новосадске болнице. Писао је и преводио научно-медицинске текстове на српском, мађарском и немачком. Умро је у Будимпешти августа 1900. године од последица дијабетеса. Једна улица у центру Новог Сада носи његово име.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/clan/ognjanovic-ilija/