1851. – У Шапцу је рођен Лаза Лазаревић, српски велики писац, лекар, академик и научник. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Шапцу. Са шеснаест година, уписао је Правни факултет Велике школе и након завршетка постао практикант Министарства просвете. Завршио је и студије медицине у Берлину и постао први лекар Опште државне болнице у Београду.
Лаза Лазаревић припада писцима реализма. Радио је и преводе, као на пример, Гогољев приповетку „Ђавоља посла“ и са једним другом позоришни комад „Царица“ од Е. Скриба и дело „Пуковник и војник“. За живота је написао само осам приповедака: ”Први пут с оцем на јутрење“, „Школска икона“, „У добри час хајдуци!“, „На бунару“, „Вертер“, „Све ће то народ позлатити“, „Ветар“ и „Он зна све“. Приповетка „Швабица“ објављена је после његове смрти, јер је била превише аутобиографска.
Објавио је мали број књижевних дела јер био јако посвећен лекарском позиву и научним радовима, а и сваку своју приповетку је радио пажљиво како би представиле савршену комбинацију стила, композиције и језика. Због свог доприноса на пољу књижевности, Лаза Лазаревић је 1888. изабран за члана Српске академије наука. Његов допринос српској књижевности је огроман. Неке од приповедака представљају обавезно школско градиво. Сматра се творцем српске психолошке приповетке. Реформирао је српску приповетку и уздигао је на ниво европске уметничке приповетке. У току своје кратке професионалне каријере од 11 година написао преко 70 стручних и научних радова и примењивао новостечена научна сазнања у интензивној лекарској пракси. Умро је у Београду 10. јануара 1891.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/clan/lazarevic-lazar-laza/