1898. – У Рабровици код Ваљева рођена је Десанка Максимовић, српска књижевница, професорка и чланица САНУ. Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду. Кад је дипломирала радила је у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. Након тога је у Паризу провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. По повратку у Београд радила је у Првој женској реалној гимназији (данашњој Петој београдској гимназији).
Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао”. Као сарадница овог часописа упознала је знамените личности српске књижевности попут Исидоре Секулић, Растка Петровића, Богдана Поповића. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. У фебруару 1993, Влада Србије је донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем Задужбине Десанке Максимовић која додељује награду „Десанка Максимовић”. Преводила је и знаменита дела са са руског, словеначког, бугарског и француског језика.
Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда, а међу њима и Вукову, Његошеву, награду АВНОЈ-а, Седмојулску награду, Змајеву награду, награду „Младо покољење”. Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева. Данас многе школе, образовне и културне институције и улице широм бивше Југославије носе име једне од најзначајнијих југословенских и српских књижевница.
Фотографија: https://www.novosti.rs/