1868. – Указом кнеза Михаила Обреновића призната је слобода исповедања ислама у Кнежевини Србији. Процењује се да је у то време у Кнежевини Србији преостало свега десетак хиљада муслимана. Београдском џемату (муслиманској верској општини) предата је на коришћење Бајракли-џамија, која им и данас служи као једина богомоља.
Први забележени контакти Јужних Словена са исламом били су још у 11. веку, посредством Арапа. Ислам је почео да се убрзано шири Рашком у 14. и 15. веку. са отоманским освајањима. Након прикључења средњовековне српске државе Османском царству, ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. У Београду су муслимани некада представљали већинско становништво. У Београду је 1660. године, од око 108 000 становника, било 57 000 муслимана, и чак 273 исламске богомоље, џамије и месџиде. Након српских устанака и установљењем српске државе то се променило.
Берлинским конгресом 1878. године, Србија је призната као независна држава и на рачун Турске је добила четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски), у којима је живео велики број муслимана. Тада су муслимани масовно кренули да се исељавају из Србије. Берлинским уговором је договорено да ће се „слобода и видно практиковање свих облика исповедања вере обезбедити свим домаћим лицима у Србији, као и странцима.“ Тако је грађанима мухамеданске као и грађанима сваке друге законом признате вере загарантовано право и слобода вероисповести.
Фотографија: Батал-џамија, некадашња београдска Аја Софија- на месту данашње Народне Скупштине: https://www.011info.com/