1349. – На заседању Државног сабора властеле и црквених великодостојника у Скопљу усвојен „Душанов законик” најважнији и најстрожи законик српске средњовековне државе. Допуњен је 31. августа 1354. године у Серу. Израђен је на темељима Законоправила Светог Саве. Осим тога, једним делом се Закон ослања на византијско право. Законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави.
Први српски цар, Душан Силни, био је највећи владар у Србији. За време његове владавине границе Србије обухватале су чак осам данашњих држава. Своју владавину је учврстио је јаким законодавством, чији је врхунац Душанов законик. Иако је Законик запамћен као веома строг, историјски подаци говоре да су управо такве мере допринеле смањењу преступа и опадању криминала у време царске Србије.
Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Уређивао је неке од најчешћих преступа – крађе, прељубе, повреде угледа и части, а имао је и казнено-правне и процесно-правне одредбе и оне из породичног и наследног права. Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што се покушало прикрити. За примање мита одузимала се сва имовина, а клеветник је сматран разбојником. Псовање се новчано кажњавало. Током времена, Законик је преписиван и познато је да постоји 24 преписа Душановог законика. Најстарији је Струшки препис. У спомен да усвајање Законика, 21. мај се обележава као Дан правосуђа Србије.
Фотографија: https://osetisrbiju.rs/dusanov-zakonik/