1945. – Преминуо је Лајош Вермеш, мађарски племић који је на Палићу 1880. организовао Међународне спортске игре, претече првих Олимпијских игара. Вермеш је у Пешти је ишао на студије медицине, где је учио на грчком и латинском језику. Ту је и заволео тековине античке културе. Међутим, бављење спортом однело је превагу над студијама медицине у Будимпешти, па се Вермеш вратио у Суботицу као страствени и свестрани спортиста.
Одушевљен спортом, по повратку из Пеште, са само 20 година са браћом Белом и Нандором, у Суботици је основао Суботичко гимнастичко друштво и атлетски клуб Ахилеј. Све што је имао млади богати велепоседник Вермеш је уложио у свој сан о Палићкој олимпијади. Он се и остварио 26. августа 1880. године. На том првом такмичењу спортисти су се надметали у три спортске дисциплине: рвању, скоку у даљ и бацању кугле. На Палићке игре долазили су такмичари из целе Европе, те су и спортски догађаји у Бечу и Будимпешти тако планирани да се не поклапају са овим. Такође се сматра да је Вермеш првио донео бицикл у Суботицу, па је било уобичајено видети га у спортском трикоу како вози свој велосипед (некадашњи бицикл).
Саградио је 1896. године Затворену арену, такмичарску стазу елипсастог облика дужине 225 метара. Потом је изградио и асфалтирану бициклистичку стазу. Сва та улагања привлачила су и спортисте и гледаоце, али су и топила породично богатство. Овај свестрани спортиста – пливач, атлетичар, гимнастичар, рвач, мачевалац и бициклиста, радио је на популаризацији спорта. С тим циљем је 1900. године отишао у Београд, престоницу Краљевине Србије, и победио у трци на 1 025 метара. Медаљу му је лично уручио краљ Александар Обреновић, који се толико одушевио Вермешовом намером да популарише спорт у Србији, да га је поставио за дворског мајстора и учитеља мачевања. Нажалост ”Палићка олимпијада” је престала с вихором Првог светског рата. На Палићу се налази споменик овом великом спортисти и доброчинитељу.
Фотографија: https://www.politika.rs/