1901. – У Београду је отворена прва изложба српских фото-аматера. Изложба је била постављена у Градској касини у Београду. Отворио ју је угледни научни радник Михајло Валтровић. Приказано је око 1000 фотографија 35 аутора. Председник клуба био је др Марко Николић, а потпредседник Јован Цвијић. Улазница је била пола динара, а штампан је и каталог изложбе. Међу излагачима били су: Исак Леви, Бранислав Нушић, Војислав Т. Стевановић, Тома М. Леко, Марко Стојановић, др Војислав Суботић, Јован Цвијић и други. У јулу исте године, у Београду основан први клуб фото-аматера.
Историја фптографије на нашим просторима почиње доста раније. Године 1840, Серпске народне новине из Пеште су објавиле вест о трговцу Димитрију Новаковићу да је урадио дагеротипију Београда и поклонио је кнезу Михаилу Обреновићу. Тај снимак није сачуван, као ни радови осталих неколико путујућих фотографа који су боравили у Србији и радили техником дагеротипије. О њима се зна једино на основу новинских текстова и огласа.
Посебан значај у развоју фотографије у Србији има Атанас Јовановић, који се готово четири деценије бавио фотографијом. Као сликар, литограф, декоратер, касније и управитељ двора кнеза Михаила Обреновића, он се интересовао за многа техничка савршенства, па и за фотографију која је била у повоју. У Бечу је купио први фотографски апарат и ту је и изучио фотографску технику.
Међу његовим фотографијама које се чувају у Музеју града Београда посебну вредност имају фотографије Његоша, Вука Караџића, Томе Вучића Перишића и Кнеза Михаила. Да би постигао персонализацију личности, на овим фотографијама Анастас је углавном прибегавао ретуширању. Захваљујући њему, настала су непроцењива дела у историји фотографије ових простора. 
Фотографија: Кнез Михаило у ентеријеру, око 1856, дијапозитив, стаклена плоча, 8,2×8,1 цм, Музеј града Београда; урадио Анастас Јовановић