1926. – На Дан словенске писмености, у Београду је отворена Универзитетска библиотека, једна је од највећих научних библиотека на Балкану. Она служи наставним и научним потребама академске популације – студентима, универзитетским наставницима и научним радницима уопште, као и свим корисницима жељних знања. Води порекло од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије.
Изградњу је у великој мери финансирала Карнегијева задужбина, која је одобрила 100 000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у Београду. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку. Поводом стогодишњице рођења Светозара Марковића, 1946, добила је име Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, речници…) стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве је вредности.
Фотографија: http://www.unilib.rs