1915. – Настала је чувена корачница ”Марш на Дрину“. Компоновао ју је Станислав Бинички у част победе српске војске над далеко моћнијом аустроугарском. Песма је посвећена и команданту Миливоју Стојановићу Брки и његовом Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“, који је протерао аустроугарску војску преко Дрине. „Марш на Дрину“ је први пут концертно изведен у Крагујевцу, а дириговао је сâм композитор Бинички. Касније је композиција свирана на Солунском фронту, а у време турнеје српске војне музике по Француској, „Марш на Дрину“ је достигао такву популарност да су га изводили и оркестри савезничких армија.
Доласком комуниста на власт 1945, песма је прећутно забрањена, а за њено јавно извођење ишло се на робију. Међутим, нешто се десило што је песму лансирало у свет. Наиме, на пријему Нобелове награде, Иво Андрић је инсистирао да прими награду уз звуке „Марша на Дрину“. Писац је са собом у Стокхолм понео и стару, предратну плочу и тако му је награда за роман „На Дрини ћуприја“ уручена уз ову песму. Швеђанима се мелодија много допала, а песма се муњевитом брзином проширила по целом свету. ”Марш на Дрину” је 50 година био само мелодија, и тек је након тога добио текст који је урадио писац и новинар из Београда Миливоје Поповић Каваја. Убрзо су ”Марш на Дрину“ обрадили многи британски, белгијски, холандски и италијански музичари. Стигла је чак и до Америке, где је Пети Пејџ, најпопуларнија певачица 195о-их , направила амерички препев песме.
Бранко Ћопић је о ”Маршу на Дрину” рекао: „Ја не знам да ли има нека песма која ме може тако узбудити као она мелодија ‘Марша на Дрину’, јер све ми се чини да чујем топот оне српске коњице која напредује према Дрини, да чујем онај звук кад се ваде сабље“.