1868. – У Мостару је рођен Алекса Шантић, српски и босанскохерцеговачки песник и академик. Потиче из породице која се бавила трговином, па се након школовања у Трсту и Љубљани вратио у Мостар и водио књиге у очевој и стричевој радњи. Међутим, трговина није била његов позив. Више га је занимала уметност. Његови књижевни узори су били српски песници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, те немачки песник Хајнрих Хајне чије је песме преводио.
Четири године након повратка у Мостар, постао је сарадник листова „Голуб“, „Босанска вила“, „Нова Зета“, „Јавор“ и „Отаџбина“. Тада је објавио прву збирку песама. Био је члан Српског певачког и културно – уметничког друштва „Гусле“. Једно време је био и председник друштва. Изабран је за првог потпредседника мостарског пододбора „Просвете“, а када је покренут лист „Зора“ постао је један од њених првих уредника. Своју пуну песничку зрелост доживео је између 1905. и 1910. године. Његов књижевни рад се може поделити у две целине: песме о љубави према жени и песме о љубави према народу.
Између 1895. и 1903. написао је неке од најлепших љубавних песама српске поезије, као што су ”Ружин сан” и ” Емина”. Током ратних година, настале су песме инспирисане болом и патњом српског народа. Године 1913, аустро-угарске власти су га протерале из Мостара. У току Првог светског рата био је затваран због својих песама. Године 1914, изабран је за дописног члана Српске краљевске академије. По завршетку рата изабран је за члана Српског одбора, те наставио свој књижевни рад. Осим песама писао је драме и приповетке. Најпознатија је „Хасанагиница“. Преводио је дела са других језика и сарађивао са бројним писцима из региона и Европе. Током рата оболео је од туберкулозе, због које је преминуо.
Када је преминуо, цео град био завијен у црно. Свугде су биле обешене црне заставе, све радње затворене. Његово тело прошло је кроз цели Мостар, а поворци су се придружиле хиљаде људи. Срби, Хрвати и муслимани изашли су да последњи пут поздраве њиховог великог песника. Алекса Шантић се сматра једним од највећих песника на прелазу из 19. у 20. век. Његова дела заузимају значајно место у српској и босанско-херцеговачкој литератури. По њему су назване многе школе, библиотеке и друге установе културе. У његову част додељују се награде песницима са ових простора.
Фотографија: https://www.politika.rs