1809. – У бици на Чегру погинуо је Стеван Синђелић, ресавски војвода за време Првог српског устанка и један од највећих српских јунака. Рођен је у селу Војсци у Ресави од оца Радована и мајке Синђелије. Рано је остао без оца, а мајка се преудала, па је по њој прозван Синђелић. Сарађивао је с Карађорђем око припреме устанка, а када су у Сечи кнезова погубљени водећи кнезови, Синђелић је био задужен да за устанак припреми Ресаву. У бици на Иванковцу истакао се својим јунаштвом, па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу.
Почетком марта 1809, обновио се Руско-турски рат, па је и Карађорђе одмах почео да спрема устаничку војску са циљем да заузме Ниш. Међутим, Срби нису били сложни када и како да крену на Ниш, па је у међувремену Турцима стигло појачање. Срби су се укопали у шанчеве, а Синђелић је са својих 2000 Ресаваца био укопан на Чегру.
Турци су одлучили да свом својом војном силом ударе на чегарски шанац, који је бранио Стеван Синђелић. Иако је Синђелићева војска пружала јак отпор, Турци су ипак успели да уђу у њихов шанац. Видећи исход битке, и када су кренули на њега, Синђелић је пуцао у барут и муницију. Том приликом је од експлозије погинуо он и неколицина Срба која је остала, и око 6000 Турака. Да би се осветио за погибију толико Турака, нишки паша је нудио награду за сваку српску главу. Од лобања српских јунака дао је да се сазида Ћеле-Кула. Кула је била четвртаста, са 56 редова са по 17 лобања у реду, тј. укупно 952 главе. Споменик војводи Стевану Синђелићу подигнут је у Свилајнцу, а његова биста налази се у комплексу спомен-парк обележја Чегар, код Ниша. По њему су назване и многе школе и друге установе у Србији.
Фотографија: https://www.srbijadanas.com