1838. – Управа вароши Београда донела је наредбу против ленствовања. У то време се Београд муњевито развијао и градио на европски начин, па су Турци масовно напуштали Београд. Те 1838. године, Београд је имао готово 13 000 становника. Варош се мењала и ширила великом брзином, што је подразумевало и пратеће услужне делатности.
Једна од њих, која се веома добро “примала” на овим просторима су кафане и механе. Подсетимо се само да је кафана знак “?” отворена далеке 1823.године. И знак “?” и друге, добро су радиле и нису оскудевале у посетиоцима. Да је “ђаво однео шалу” увидела је и градска управа. У јуну 1838. године по београдским улицама и сокацима “просу” се наредба Управе града против ленствовања. Наиме, примећено је да „многи житељи овдашњи и бећари страни у радне, лепе и ведре дане ленствују по механама“.
Заповест кнеза Милоша против ленствовања обзнањивали су по улицама Београда добошари. Својеврсна наредба с почетка деветнаестог века против ленчарења и глуварења је донесена да „не би нико у вароши ленствовао то полиција издаје заповест да се нико не усуди у радне дане беспосличити по механама где су куглане и којекакве игре, но сваки да се радом занима, осим недељних и празничних дана који су за одмор. Исто тако и механџије да се не усуде примати скитаче и ленштине да по васдан онде беспосличе”, гласила је заповест. Који су ефекти полицијске наредбе били, није остало забележено. Турци су, након 346 година окупације, коначно 18. априла 1867. године напустили Београд.
Добошари на улицама Београда: Фотодокументација ЕДБ-а.