1908. – У Београду је рођен Лујо Давичо, балетски играч, педагог, сценариста, композитор, по ком је 1960. названа државна балетска школа у Београду. Давичо је рођен у породици јеврејских сефарда, отац му је био адвокат, књижевник и официр. Лујо је детињство са мајком и браћом провео у Женеви. Тамо је касније похађао школу чувеног Емила Жака Далкроза, швајцарског композитора који је развио оригинални систем учења музике и плеса, и чија је ученица била и Марија Мага Магазиновић. Након повратка у Београд, Давичо је похађао Прву мушку гимназију, и постао ђак Магине Школе за ритмику и пластику, са којом је често наступао. Вратио се у Швајцарску, где је након три године студија, 1930. дипломирао на Далкрозовом Институту.
То је време кад се у Београду развијала истинска авангардна плесна сцена – скромна, али на веома високом нивоу. Томе су највише допринели Мага Магазиновић и Лујо Давичо, као директни преносиоци нових тенденција у плесу и позоришту, од Далкроза и Рајнхарта, до стила игре Исидоре Данкан која им је била узор. Они су тежили да покрету врате природност и снагу, да га ослободе чврстих стега и механицистичке напетости својствене класичном балету, и да га обогате филозофским, мисаоним аспектом.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, побегао је од нациста у Подгорицу и постао партизан. Ту је извео једну диверзантску акцију у којој је погинуло неко Италијана. Након тога, они су га ухватили и на данашњи дан погубили у Никшићу.
Сматра се да је Давичо заједно с Магазиновић био утемељивач авангардног покрета у игри и да је спајао игру, поезију и уметност. У сећање на Давича постављена је спомен-плоча на Првој београдској гимназији, као и на згради у којој је био хотел Никшић, у Никшићу, а од 1960. балетска школа у Београду, која је основана 1947, носи његово име.
Фотографија: Википедија