1840. – Почетак јавног поштанског саобраћаја и отварање прве поште на Калемегдану у Београду. Историјат српске поште почиње још од Карађорђеве наредбе коју је дао сеоским кметовима да су „дужни свако писмо предати, док оном ко би се усудио ово задржати следи педесет штапова“. После Другог српског устанка пошту су разносили „татари“, који су путовали лошим друмовима и по неколико дана до одредишта. Најпознатији међу њима је био Риста Прендић који би за 6 дана јахања цариградским друмом доносио кнезу Милошу Обреновићу најважније султанове и Портине поруке.
Прва главна београдска поштанска станица – мезулана, налазила се близу Калемегдана. Тадашње Попечитељство внутрених дела наводи како се два пута недељно, средом и суботом у 12ч, пошта слала ка унутрашњости. Био је то случај и са службеном поштом и са приватном. Пошиљке су преношене коњима, поштанским кочијама, а носили су их и поштари – пешаци.
Године 1842, због бољих услова, пошта је пресељена у кућу Наума Ичка, до кафане „Знак питања“. Крај улаза у зграду био је истакнут грб поште, рад сликара Уроша Кнежевића. Дан оснивања прве поште у Београду обележава се као Дан поштанских радника Србије.
Фотографија: Пошта у време Милоша Великог 1902; Графика: ”Нова искра”