1931. – У Београду је рођен Иван В. Лалић, југословенски и српски књижевник, есејиста, критичар и преводилац. У Загребу је завршио Другу мушку гимназију 1949. године, а потом дипломирао на Правном факултету у Загребу 1955. године. Те године је објавио прву књигу “Бивши дечак”. Радио је неко време и као новинар и уредник Радио Загреба; био је уредник у „Просвети“ и „Нолиту“. Са З. Мишићем Светланом Велмар Јанкови је уређивао часпис Књижевност.
Године 1961, постао је секретар у Савезу књижевника Јогославије па се преселио у Београд. Као секретар Савеза, путује с Андрићем у Стокхолм на доделу Нобелове награде. Снажно ослоњен на искуства модерне европске поезије, он је своје певање везивао за језик и наслеђе свог народа. Песник у чијем су делу пропевали сви слојеви наше културе, али и изузетан познавалац светске поезије и културе. Он је један је од наших најбољих преводилаца немачких, француских, енглеских и америчких песника. Био је дописни члан САНУ-а
Иван В. Лалић је стваралац који је високо уздигао поетичку и културну самосвест српске књижевности, створио целовито и аутентично песничко дело. Успео је да уједини тумаче и читаоце своје поезије. Увео је канон као део српског појања. Лалић је добитник најзначајнијих домаћих и страних награда. Преминуо је 1996.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs