1874. – Рођена је ”Зона Замфирова”. Стеван Сремац је свој чувени роман базирао на истинитом догађају. Наиме, прелепа Зона је заиста постојала. Њено право име је Јевросима Кијаметовић Грбић и рођена је у Приштини, од оца Замфира Кијаметовића, оца 13 деце, међу којима је била Јевросима. Отац ју је из милоште звао Зона.
Сремац је целу причу чуо од Бранислава Нушића, који је 1895. био српски конзул у Приштини. Кад је напунила шеснаест година, Зони није било равне по лепоти у Приштини и на далеко. Запала је за очи свој момчадији у граду, али највише Максиму, сину Косте Гапића, кујунџије. Волели су се и ту су љубав казивали само погледом.
Цела Приштина је то знала, па је и песма испевана. Знали су то и родитељи Зонини и Максимови, и прећутно су то одобравали. Али убрзо је дошло до свађе чорбаџи Замфира и еснафлије Косте. Зона и Максим су туговали, а он је смишљао освету. Са другом је извео отимање девојке. У тадашње време девојка којој би се десило тако нешто, називана је побегуља. За њу али и за кућу из које долази то је била велика брука и срамота. Прича о правој Зони има другачији завршетак. Максим (Мане у књизи) се оженио једном цинцарком и убио се под старост пред рат. Зона се удала за сиромашног шнајдера и преселила у Призрен. Муж јој је 1913, приликом побуне Албанаца, настрадао. Имали су три сина и две кћери. Зона се након тога са породицом преселила у Урошевац, а за време окупације 1943. дошла је у Београд.
Фотографија: https://www.laguna.rs