1785. – Турска војска, под командом скадарског везира Махмуд – паше Бушатлије, продрла је у Цетиње и порушила манастир на Ћипуру, у Цетињу, који је у 15. веку подигао Иван Црнојевић. Када је, под нападом турске војске 1478. године, пала његова престоница Жабљак, Иван Црнојевић се нашао у изгнанству у Италији. Чим се вратио из Италије, 1481. на ободу Ловћенског поља створио је престоницу. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, у који је сместио Зетску митрополију. Ово је формално означило оснивање града Цетиња.
Цетињски манастир од 1493.године постао стециште штампарских мајстора. До сада је утврђено да је Штампарија Црнојевића штампала пет књига. На Општем црногорском Збору, одржаном 1688. године у Љешанској нахији, донета је одлука о устанку против Турака. Цетињски манастир је срушен 1692. године, за време Морејског рата (1684 – 1699), у експлозији коју су, напуштајући Цетиње, подметнули Млечани, како би побили турске команданте. Од снажне експлозије повређен је и сам Сулејман-паша. Девет година после рушења Манастира Црнојевића, 1701. године, владика Данило Петровић је подигао нови манастир, данашњи Цетињски манастир, недалеко од старог на рушевинама дворца Ивана Црнојевића. Приликом зидања 1701. године, владика Данило је дао да се у ново здање узидају делови камене пластике са старог Манастира.
Године 1890. на месту некадашњег манастира тадашњи владар Црне Горе Никола I Петровић Његош подигао је Дворску цркву. Крајем 80-их година 20. века извршена су археолошка ископавања на локалитету Ћипур и тада су откопани и конзервирани стари темељи манастирског комплекса Црнојевића. Оригинални стубови и капители дислоцирани су са локалитета и уврштени у сталну поставку тада новооснованог Историјског музеја, а на њихово место су постављене копије које се могу и данас видети.
Фотографија: Остаци манастира Црнојевића; https://www.turizzam.com/sr/crna-gora