1889. – Рођен је Милутин Борисављевић, архитекта, теоретичар и естетичар архитектуре, оснивач Катедре за естетику на Филозофском факултету у Београду. Након што је докторирао на Сорбони, у Београд се вратио 1927. године. Настојао је да својом свестраном делатношћу градитеља и естетичара архитектуре у српску архитектуру унесе дух француске архитектонске културе.
Направио је архитектонска решења за десетине здања у Београду и углавном су то приватне куће, као што је антологијска вила у Улици Корнелија Станковића, урађена за имућну породицу Флашар, или отмена породична кућа на почетку Булевара ослобођења, која се од других издваја по препознатљивом француском стилу градње. Основна школа „Петар II Карађорђевић” у Марулићевој улици на Врачару једна је од јавних грађевина овог српског архитекте. Међутим, познатије су капија и ограда Студентског парка и несвакидашња надгробна архитектура Француског војничког гробља у Београду.
У српској јавности је оспораван те се после Другог светског рата поново сели у Париз. Његова београдска здања почињу да добијају значај тек у наредном периоду, али он ипак остаје у Француској све до своје смрти, 1970. године. Иако је један од ретких градитеља уврштених у светске енциклопедије, многа његова дела ни данас нису преведена на српски језик.
Фотографија: Вила Флашар-Вучићевић; http://www.a-et.net