На данашњи дан

1905. – У Глоговцу је преминуо Јанко Веселиновић, спрски књижевник. Почео је да пише врло рано, док је боравио у Свилеуви као учитељ. Године 1882. за своју прву приповетку добио је веома лошу критику, па је једно време одустао од намере да се бави писањем. Ипак, није бацио своје приповетке него се четири године касније придружио уредништву „Шабачког гласника“ које је његове текстове оценило као врло добре, па су биле објављене.

Главне теме његових прича су село и сељаци. У њима он описује Мачву и њене људе трудећи се да их представи онакве какви заиста јесу. Идеализује патријахалне односе. У периоду од 1890. до 1899. године највише је писао позоришне текстове. Један од њих кога је назвао „Потера“ у којој су главни мотиви народни обичаји и веровања. „Потера“ је од тада одиграна више од 150 пута на сцени београдског Народног позоришта, као и театара широм земље. Позоришни комад „Ђидо“ такође је био веома популаран, те је доживео више од тридесет извођења у Београду и региону.

Док је живео у Београду скуп и боемски живот „натерали“ су га да пише текстове по наруџби. Његово најпознатије дело је роман „Хајдук Станко“ који је објавио 1896. године у Београду. У њему он описује Први српски устанак у свом месту. Роман је наишао на позитивне реакције критике и публике, али је неслућен успех постигао тек после Другог светског рата. До 1963. године „Хајдук Станко“ је доживео 24 издања. Преведен је на многе светске језике.

За две деценије књижевног стваралаштва објавио је 127 приповедака, два романа, два незавршена романа, два започета романа и два позоришна комада, те се с правом може уврстити у категорију најплоднијих српских приповедача.

Фотографија: Биста Јанка Веселиновића на Калемегдану; https://sr.m.wikipedia.org/wiki/