На данашњи дан

1877. – У Стричићима код Бања Луке рођен је Петар Кочић, српски књижевник и политичар. Након прекинуте Сарајевске гимназије стигао је у Београд где је уписао  Прву београдску гимназију. Након тога, студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залажући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага.

Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Лист је био подељен на рубрике и  доносио је краће записе и вести о народној просвети и привреди, затим, важније догађаје из српских земаља, међународни политички преглед, домаће вести и, најпосле, белешке о књижевности, уметности и друштву. Био је жестоки опозициони став према аустроугарској управи, који је избијао готово из сваког натписа. 

Кочић је писао сва три књижевна рода — епику (приповетке, цртице и слике), лирику (песме у стиху и прози) и драму (драмске сатире). Највише уметничке домете достигао је пишући приповетке и драмске сатире. Имао је велики утицај на књижевнике који ће доћи после њега, као што је Андрић. Кочићево име носи неколико школа, велики број улица, књижевне награде Кочићево перо и Кочићева књига, Театар фест и културна манифестација Кочићев збор. Старији историчари су га сматрали једним од последњих писаца српског реализма, док је данас, под утицајем новијих историчара, устаљено мишљење да је Кочић један од првих модерних писаца у српској књижевности. Преминуо је у Београду у душевној болници 27. августа 1916.

Фотографија:https://www.banjaluka.rs.ba