1835. – У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, књижевног недељника Срба у Мађарској. Штампан је у штампарији Пештанског универзитета у Будиму и код Јосифа Бајмела у Пешти. Реч је о првом издању у српској штампи с илустрацијама. У сваком броју лист је имао један портрет (дуборез) неке истакнуте личности и 2-3 цртежа. Овај ревијални лист Срба из јужне Угарске излазио је у периоду од 1835. до 1848. године.
Покретач је био Теодор Павловић, први секретар Матице српске. Потреба за оваквим листом се нарочито указала по забрани Летописа 1834, који је такође уређивао Теодор Павловић од 1832-1841. године. ”Сербски народни лист” је излазио једном недељно. У почетку је имао поучан и забаван карактер, с прилозима који се тичу свакодневног практичног живота и неким занимљивостима из света. У првим годиштима се појављују по први пут у српској журналистици илустрације из страних новина. Овај ревијални лист је био намењен просвећивању и образовању шире читалачке публике. Међутим, интересовање читалаца је било мало. Због финансијских проблема и незаинтересованост српских књижевника и интелектуалаца за сарадњу, Лист је престао да излази у децембру 1835. године.
Пошто је Павловић средио своје финансијско стање Сербски народни лист поново је почео да излази јануара 1837. године. Обновљени Лист имао је нову концепцију – добио је одлике књижевног листа, с акцентом на културна догађања. Теодор Павловић се може сматрати и творцем књижевне журналистике, јер је његов Сербски народни лист први српски периодични књижевни часопис. Прве четири године излажења бројеви су имали прилоге – песме, литографије, садржај.
Неки од познатијих сарадника били су Јован Пачић, Сима Милутиновић-Сарајлија, Петар Петровић Његош, Лукијан Мушицки, Никанор Грујић, Јаков Игњатовић, Јован Суботић, Никола Боројевић Јован Стерија Поповић, Мато Топаловић и други. Иако су улагани напори да се подигне квалитет Листа (лепши спољашњи изглед, више садржаја по истој цени) број претплатника остао је мали. Излазио је редовно све до маја 1848, то јест до избијања Буне.
Фотографија: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/2022