1992. – У Лондону је умро Борислав Пекић, романсијер, драмски писац, филмски сценариста, академик. Један од највећих српских и југословенских писаца. Рођен је у Подгорици 1938. и након пресељења у Београд образовање је наставио у Трећој мушкој гимназији. Студирао је на Филозофском факултету у Београду.
Прву књигу „Време чуда“, објавио је 1965. године и она га је одмах уврстила у сам врх наше литературе. Уследила су дела која су ушла у сам врх књижевног стваралаштва на нашим просторима. Због демократских идеја био је ухапшен и осуђен на 15 године робије са принудним радом. Помилован је после пет година. Једно време је провео и у емиграцији у Лондону јер су га југословенске власти сматрале персоном нон грата и низ година су осујећивали издавање његових дела у Југославији. Међутим, његова књижевна дела су нашла пут до читалаца. Пекић је оставио дело које по вредности и обиму чини темељ наше литературе: двадесетак прозних дела, књиге дневничких есеја, аутобиографских записа и више од тридесет драма, које су постављане у позориштима или адаптиране за радио извођење.
Убрзо након његове смрти, 1993, у част његовом књижевном раду, основана је Фондација, с циљем да чува и публикује пишчеву заоставштину, коју чини преко 20 хиљада страна необјављених записа, дневника и преписке, као и да негује успомену на знаменитог књижевника. Такође је установљена стипендија „Борислав Пекић“, за подстицај даровитим младим писцима.
Фотографија: https://www.nedeljnik.rs/