1928. – У Невесници код Кучева рођен је Стеван Раичковић, књижевник и академик. Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Његова поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику. Преводио је руске песнике, Шекспирове сонете и „Десет љубавних сонета“ Франческа Петрарке.
Након матуре у Суботици, радио је као новинар у новосадском листу „Слободна Војводина“, а затим се уписао на Филозофски факултет у Београду, на групу Југословенски језици и књижевност. Од 1949. године почео је да објављује своје песме у београдским новинама и часописима. У књижевност га је увео Оскар Давичо. Након што су Давичо и Душан Костић, већ остварени писци тог времена и уредници издавачке куће „Ново поколење“ прегледали његове песме одмах је придобио њихову наклоност издавача и тако је објављена његова прва збирка песама „Детињство“ 1950. Убрзо после објављене прве књиге, примљен је у Удружење књижевника Србије, заједно са Васом Поповићем. Исте године се запослио као сарадник литерарне редакције у Радио Београду и на том запослењу је остао до 1959. године, када почиње да ради као уредник у издавачкој кући „Просвета”.
Стеван Раичковић је добитник многих значајних награда. Њему у част су постављене спомен плоче у кућама где је живео у Херцег Новом и Београду. На Калемегдану је 2012. постављена његова биста, рад вајара Александра Зарина. Оригинална биста је израђена по живом моделу, још 1980-тих. Иста биста је откривена у парку поред Тисе у Сенти, где је провео део детињства и школовања.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/clan/raickovic-stevan/