На данашњи дан

1928. – У Невесници код Кучева рођен је Стеван Раичковић, књижевник и академик. Об­ја­вио је ви­ше од два­де­сет збир­ки пе­са­ма, се­дам књи­га за де­цу, не­ко­ли­ко књи­га есе­ја. Његова по­е­зи­ја об­ја­вље­на је на ру­ском, пољ­ском, че­шком, сло­вач­ком, ма­ђар­ском, бу­гар­ском, ру­син­ском, ал­бан­ском, сло­ве­нач­ком и ма­ке­дон­ском је­зи­ку. Пре­во­дио је ру­ске пе­сни­ке, Шек­спи­ро­ве со­не­те и „Де­сет љу­бав­них со­не­та“ Фран­че­ска Пе­трар­ке.

Након матуре у Суботици, радио је као новинар у новосадском листу „Слободна Војводина“, а затим се уписао на Филозофски факултет у Београду, на групу Југословенски језици и књижевност. Од 1949. године почео је да објављује своје песме у београдским новинама и часописима. У књижевност га је увео Оскар Давичо. Након што су  Давичо и Душан Костић, већ остварени писци тог времена и уредници издавачке куће „Ново поколење“ прегледали његове песме одмах је придобио њихову наклоност издавача и тако је објављена његова прва збирка песама „Детињство“ 1950. Убрзо после објављене прве књиге, примљен је у Удружење књижевника Србије, заједно са Васом Поповићем. Исте године се запослио као сарадник литерарне редакције у Радио Београду и на том запослењу је остао до 1959. године, када почиње да ради као уредник у издавачкој кући „Просвета”.

Стеван Раичковић је добитник многих значајних награда. Њему у част су постављене спомен плоче у кућама где је живео у Херцег Новом и Београду. На Калемегдану је 2012. постављена његова биста, рад вајара Александра Зарина. Оригинална биста је израђена по живом моделу, још 1980-тих. Иста биста је откривена у парку поред Тисе у Сенти, где је провео део детињства и школовања.

Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/clan/raickovic-stevan/