1878. – Закључен је Берлински уговор, чиме су Кнежевине Србија и Црна Гора међународно признате као независне државе. Био је то састанак тадашњих великих сила: Аустро-Угарске, Француске, Немачке, Велике Британије и Ирске, Италије, Русије и Отоманског Царства и четири балканске државе – Грчке, Румуније, Србије и Црне Горе. Састанак је сазван да би се решила међународна криза због Санстефанског мира. закљученог између Русије и Отоманског Царства и да би се решило питање држава на Балканском полуотоку након руско-турског рата (1877-1878). Санстефанским миром Русија је Отоманском Царству наметнула врло тешке услове и покушала је ставити југоисточни Балкан под своју контролу. Том споразуму су се жестоко противиле велике силе, и тако је на Берлинском конгресу настао Берлински уговор.
Берлинским уговором је формално призната независност суверених земаља, Румуније, Србије и Црне Горе и аутономија Бугарске. Србија је знатно проширена и добила је четири округа који су пре руско-турског рата били у саставу Турске. Косовски вилајет остао је део Отоманског Царства, а Аустро-Угарска ће окупирати и управљати провинцијама Босне и Херцеговине. Државе потписнице су морале признати верске групације хришћана и нехришћана.
Иако је Конгрес означен као успешан, ниједан од учесника није био потпуно задовољан постигнутим резултатима. Отоманско Царство било је понижено и знатно ослабљено, а Русима је готово поништена њихова победа над Турцима. Због незадовољства Уговором доћи ће до Балканских ратова, а затим и до Првог светског рата.
Фотографија: Берлински конгрес; https://en.wikipedia.org/wiki/Congress_of_Berlin